Šta je emocionalna inteligencija (EQ)?

Biti pametan do sada je uglavnom značilo imati visok koeficijent inteligencije (IQ). Ali šta je sa koeficijentom emocija (EQ)? Današnja nauka zaključuje da društveno najuspešniji i lično najzadovoljniji pojedinci nisu oni što ih obeležava puki visoki broj racionalne inteligencije.

Potpuno ostvarenje sopstvene ličnosti pripada emocionalnoj inteligenciji - sposobnosti da se saoseća sa drugima, procenjuje, stvara dobre odnose, bude privlačan, kao i drugim emocionalnim veštinama koje su presudne da se neko zaista uklopi u društvo i bude uspešan, a time koristan kako sebi tako i okolini.

Zašto je EQ važniji od IQ-a?

Mnogi izuzetno inteligentni ljudi se u životu jednostavno ne snađu. To može značiti da su im nedostajale veštine kao što su borbenost, samokontrola, istrajnost, samomotivacija, snalaženje u grupi, empatija.

Za razliku od intelektualne inteligencije koja se može razvijati u određenoj dobi i do određenih granica, emocionalna se može razvijati bez obzira na životnu dob. Svako može da nauči da komunicira i kontroliše emocije, da razvije osećaj empatije, da spozna sebe ako to želi i da posveti tome određenu pažnju. Ponekad to nije lako, ali se isplati.

Test emocionalne inteligencije

Evo jednostavnog testa koji može pomoći u proceni vašeg EQ nivoa. Na pitanja odgovorite sa T (tačno) ili N (netačno):

1. Ako me verbalno napadnu, obavezno se razljutim
2. Dobro se nosim sa tuđim osećajima tuge, čak i mojih najbližih
3. Ukoliko mi neko preti fizički, osećam ljutnju i strah
4. Mogu se odlučiti da volim nekoga, a onda to i pokazujem
5. Dobro podnosim tuđi gnev i mržnju
6. Zbog nekih stvari se redovno brinem
7. Ponekad i u nekim situacijama osećam stid
8. Osećaji ljutnje neprestano mi se vraćaju zbog pojedinih situacija ili osoba
9. Zbog nekih stvari iz moje prošlosti osećam stid
10. Ponekad se osećam poniženo

Poželjni odgovori: 1-N, 2-T, 3-T, 4-T, 5-T, 6-N, 7-N, 8-N, 9-N, 10-N.

Kako razvijati emocionalnu inteligenciju?

Najvažnije je da budemo iskreni sa sobom i da shvatimo da možemo voljno uticati na naše emocionalne reakcije. To se uči kroz:

• Samosvest - prepoznavanje sopstvenih emocija i njihovih uzroka
• Samokontrolu - upravljanje emocijama umesto da one upravljaju nama
• Motivaciju - korišćenje emocija za postizanje ciljeva
• Empatiju - prepoznavanje emocija kod drugih ljudi
• Veštine odnosa - umenje upravljanja odnosima

Biologija iza emocija

Za naše emocije je kriva izvesna žlezda - amigdala koja živi i radi u našem mozgu. Ona je skladište svih naših zapamćenih emocija i zbog toga smo u stanju da nekad emotivno reagujemo i pre nego što smo zaista svesni situacije.

Impulsi iz amigdale upozoravaju nas: "Ovo je prepoznatljivo - dobro, loše, strašno, opasno". Zato nam se neko na prvi pogled može dopasti, a neko nam može samo uz veliki trud postati drag, iako za to nema nikakvih konkretnih razloga.

Amigdale su nervno povezane sa mnogobrojnim moždanim centrima, pre svega neokorteksom, vizuelnim korteksom i talamusom. Obe žlezde sadrže mnogobrojne receptore i učestvuju u stvaranju neurotransmitera kao što su dopamin, serotonin, norepinefrin, epinefrin itd.

Emocionalna inteligencija i zdravlje

Psiha i emotivna stabilnost su najbolji saveznici i u borbi sa vrlo teškim bolestima. Samo onaj čovek koji uspe da sakupi svu pozitivnu energiju i savlada strah, osećanje očaja, izgubljenosti i panike može da pobedi i maligna oboljenja.

Istraživanja pokazuju da žene koje besne u tišini češće obolevaju od srčanih bolesti, depresije, gojaznosti pa čak i raka. Bes bi najzdravije bilo izraziti na racionalan način. Kad smo ljuti, ispod toga najčešće stoji osećaj da neko ne poštuje naše želje, potrebe ili slobodu izbora.

Emocionalna inteligencija kod dece

Emocionalnu inteligenciju treba podsticati od ranog detinjstva. Deca, posebno mala, sastavljena su samo od emocija - to su "sundjeri" koji upijaju osećanja izraz lica roditelja, ton glasa, način govora.

Roditelji treba da nauče decu da uvek imaju mogućnost izbora, čak i kad ih preplave negativna osećanja. Ako su uspešni u tome, manja je verovatnoća da će deca prihvatiti cigarete, alkohol ili drogu - ove zavisnosti su gotovo uvek rezultat neispunjenih potreba u porodici.

Zaključak

Emocionalna inteligencija nije urođena osobina, već veština koja se može razvijati tokom celog života. Ona je ključ uspeha u ličnim i profesionalnim odnosima, kao i u ostvarivanju unutrašnjeg mira i zadovoljstva.

Kao što fizičke vežbe održavaju naše telo u formi, tako i vežbanje emocionalnih veština održava našu duševnu ravnotežu. Počnite danas - budite svesniji svojih emocija, učite da ih prepoznajete i kontrolišete, i otkrijte put ka ispunjenijem i srećnijem životu.